„Nastup na Nišvilu je bio moja želja iz detinjstva“

Kao prošlogodišnje učešće, i ovo je za sobom ostavilo neka divna iskustva, nezaboravne ljude koje sam upoznala tokom festivala i uspešne nastupe koje sam realizovala.
Prvi put, nastupila sam sa mojim ansamblom iz Beograda „Nikkka Quintet“ na sceni ispred džez muzeja.
Objektivno govoreći, jedan od meni najdražih stejdževa, jer ga je prvenstveno nemoguće zaobići! (smeh)
Uzgred, uglavnom promoviše mlade bendove iz regiona, koji izvode muziku različitih muzičkih pravaca, i upravo se tu, neretko razvijaju nove ideje na temu stvaralaštva i daljeg razvoja lične muzikalnosti.
„Nikkka Quintet“ je nastupio na sceni Niškog džez muzeja, devetog avgusta sa programom koji sam nazvala „Balkan Routes/Roots“ (slovna igra reči, jer je izgovor identičan), i tim programom, koji uključuje po jednu numeru iz svake zemlje sa Balkana, želela sam da u skromnom okviru predstavim lepote muzičkih tradicija svih 10 zemalja koje pripadaju Balkanskom poluostrvu.
Prvenstveno, nije bilo jednostavno odlučiti se za po jednu tradicionalnu pesmu iz datog mesta, ali je krajnji izbor zasigurno sublimacija mog senzibiliteta i ličnog odnosa prema svakoj od zemalja.
Tako se na programu sa podneblja Severne Makedonije, našla retko izvodjena, ali u literaturi horske muzike, veoma poznata, balada “ Pušči me „;
Iz Albanije, takodje ljubavna pesma udvaračkog karaktera „Fol nji here moj shtat selvi“; iz Bosne, jedna od najstarijih sevdalinki, iz 1915-te godine,
„Dunjaluče, golem ti si“, i mnoge druge…
Srećna sam, zadovoljna, ali i dodatno inspirisana, što sam konačno započela rad na ovakvom projektu, jer je moja težnja da se približim „muzici sveta“- sve veća!
Sve me više zanimaju tradicionalni melosi, kako Balkanskog podneblja, tako i zapadnoevropskog; upliv u nove pristupe muzičkog izražavanja, ali i sve one niti povezanosti medju muzičkim tradicijama, na primer: Grčka – Bugarska, Srbija – Rumunija, Severna Makedonija – Grčka, kojih svakako ima, u izobilju.

Projekat “ Balkan routes / roots “ je premijerno predstavljen na Nišvilu, te se iskreno nadam da razrada čitavog koncepta sledi u bliskoj budućnosti.
Do tada, prikupljam nove zapise tradicionalnih melodija iz regiona, i radujem se studijskom pribeležavanju „dosadašnjeg postignuća.“

• Najbolji utisak sa Nišville Jazz Festivača, najbolji bend, najbolji koncert…

Kada bih morala zaista izdvojiti jedan bend, jedan koncert, jednog headline-ra, onda bi to definitvno bio Ferenc Nemeth Trio, u postavi koju čine: saksofonista Chris Potter, i bravurozni gitarista GiladHekselman.
Autorska muzika puna života, satkana od ideja i njihovih ličnih senzibiliteta, sasvim svetskog, a prijemčivog zvuka.
Zaista sam čitav koncert mogla slušati zatvorenih očiju i oslušnuti najtiši odjek udara u činelu… a što je za mene, lično, najbitnije, mogla sam u potpunosti vizuelizovati 60 minuta Ferencove muzike.
Neverovatno skladan, uvežban bend, sa izuzetnim stilskim manirima, kako u trenucima solo segmenata, tako i u kreiranju “ zajedničkog zvuka. „
Na stranu pomenutog trija i njihovog koncerta, zaista mislim sve najbolje o inovaciji kao što je hip-hop scena, koja je na Nišvilu prvi put, od ove godine.
Mladi naraštaji i dalje odrastaju uz rep, hip-hop… “ na nama je “ velika odgovornost kakav ćemo im kvalitet u tom domenu muzike pružiti.
Pohvaljujem, i svakako ističem kao izuzetne – nastupe bendova: “ Yossi Fine & Ben Aylon „iz Izraela, zatim “ Five Big Bands Summit „, dolazak žive legende fank i soul – džez zvuka, legendarni Maceo Parker.
Seun Kuti, David Murray, Peter Erskine, Tango Jazz Quartet, Malina Moye, fantastični Christian Scottsa potpuno novim muzičkim izrazom u okviru pravca džez muzike ( neverovatan muzički ugodjaj, futuristička anticipacija ).
Ove godine smo zaista uživali na nastupima svetskih giganata različitih muzičkih fronotova, i to postaje jedna od glavnih odlika ovog festivala.
Dolazak Boba Geldofa smatram ključnim, u domenu sociološkog fenomena, jer je taj čovek nemerljivo mnogo doprineo muzičkoj sceni kroz sociološki filter: promocijom ljudskih prava, opomenom na veliki broj ugroženih, a šta je drugo muzika i uopšte, umetnost – ako ne poziv na humanost i spoznaju empatije?!
Nema života bez tog divnog osećaja, nikad potrebnijeg nego danas!

Zaista mislim da je postalo manje bitno da li će Nišvil dosledno poštovati epitet „džez festivala“, koliko mislim da ostaje važno da zadrži integritet koji je uporno gradio tokom proteklih 25 godina.
Nišvil je u pravom smislu postao festival koji okuplja „muzičke konzumente“ sa ukusom!

Izjavila je Nikolina Kovačević za Nišville Jazz Festival.