​​Četiri najveća festivala Srbiji donose 11,1 milijardu dinara godišnje!

30 јун ​​Četiri najveća festivala Srbiji donose 11,1 milijardu dinara godišnje!

Sa sednice Grupacije organizatora manifestacija Srbije

​​Četiri najveća festivala Srbiji donose 11,1 milijardu dinara godišnje!

Na sednici Grupacije organizatora manifestacija pri Privrednoj komori Srbije, koja je održana u petak 30.juna u Sali regionalne Privredne komore u Nišu, dogovoreno je da se nastave pregovori sa Vladom Srbije oko osnivanja Festivalskog centra koji bi ubuduće finansiraovećinu majznačajnijih festivala u Srbiji – a u cilju povećanja prihoda budžeta Srbije, jer, kako je, prezentovano iz studije koju je uradila konusltantska kuća „Glenfield” – četiri najveća letnja festivala (Exit, Guča, Beerfest5 i Nišville) generišu 11.1 milijardi dinara – od čega se u budžet Republike Srbije direktno priliva čak oko 1,8 milijardi dinara.
Na sednici je dogovoreno i da se za pomenuta 4 festivala od Vlade zatraži nacionalni status, kao i da se zatraže poreske olakšice, odnosno smanjenje stope oporezivanja dobiti inostranih muzičkih sastava – kojer u praksi plaćaju organizatori – i to po ugledu na susedne zemlje, koje su na taj način pospešile kulturni turizam.

EXIT Festival iz Novog Sada, Nišville International Jazz Festival iz Niša, Guča Festival – Dragačevski Sabor Trubača iz Guče i Beer Fest iz Beograda festivali su koji se u kontinuitetu u Srbiji održavaju preko 20 godina. Četiri najveća festivala na godišnjem nivou generišu 11,1 milijardu dinara prometa, od čega se u budžet Republike Srbije direktno priliva čak oko 1,8 milijardi dinara, pokazalo je istraživanje konsultantske kuće Glenfield training and consulting, koja je posle sastanka prezentovana i novinarima.

Značaj festivala osim doprinosa budžetu ogleda se i u direktnoj promociji Srbije, čija je procenjena vrednost oko 1,32 milijarde dinara. Upravo je promotivna vrednost festivala deo veoma važnog koncepta promocije kulturnog identiteta i imidža destinacije koji se ostvaruje na vrlo direktan i neposredan, a veoma pozitivan način.

Kada je reč o ključnim ekonomskim efektima, osim prihoda generisanih od strane posetilaca, pokazalo se da je veoma značajna i dimenzija angažovanja podizvođača i zapošljavanja, kako trajnog u okviru privrednih subjekata koji realizuju festivale, tako i povremenog, tokom trajanja festivala.

Identifkovani i procenjeni troškovi festivala na angažovanju podizvođača, što sa druge strane čini prihod privrednih subjekata angažovanih kao podrška, u različitim kategorijama ukupno iznose preko 620 miliona dinara. To je direktan uticaj festivala na privrednu aktivnost povezanu sa organizacijom događaja. Ukupan broj podizvođača, u svim kategorijama podrške, za sve festivale iznosi preko 900 pravnih lica i preduzetnika. Istovremeno, tokom održavanja festivali zajedno trajno i privremeno zapošljavaju oko 3.300 ljudi. Ukupna suma zarada trajno zaposlenih je u nivou 135 miliona dinara godišnje, dok se za zaposlene tokom trajanja festivala izdvaja 74,4 miliona dinara.

Organizacija muzičkih festivala višestruko je korisna kada su u pitanju benefiti od uloženih budžetskih sredstva u festivale. Sa jedne strane, doprinos se ogleda u velikom broju angažovanih saradnika i podizvođača za festivale jer se njihovi porezi i doprinosi vraćaju kao priliv u budžet, dok se sa druge strane generiše se ogromna turistička, ugostiteljska, trgovinska, saobraćajna i druga potrošnja u destinaciji u kojoj se festival održava.

Važno je napomenuti da je po podacima UNWTO – Svetske turističke organizacije UN, ulaganje u festivalski i omladinski turizam najisplativija investicija, zato što se mladi turisti nakon posete festivalima još nekoliko puta u toku života kasnije vraćaju na destinaciju sa porodicom, poslom ili nekom drugom prilikom. Zato sve ozbiljne turističke zemlje ulažu velika sredstva da privuku mlade turiste na vreme jer se ta investicija dugoročno gledajući veoma isplati. Takođe muzički festivali su postali jedan od ključnih brendova Srbije po kojima je Srbija prepoznata širom sveta.

Učesnici sastanka u Regionalnoj privrednoj komori u Nišu su odlučili da se izađe sa predlogom da ova Studija uđe Strategiju razvoja turizma Srbije u periodu od 2025. do 2030. godine.