Iako je prethodno najavljeno da će ovogodišnji Nišvil trajati 3 dana, odlučeno je da se ipak održi i četvrti dan festivala. Nišvil želi da u nedelju 16. avgusta obelezi 60+ godina niške rokenrol scene tako da će pored legendarnih Daltona koji su nastali daleke 1963. godine i Galije koja ove godine slavi pola veka postojanja nastupiti i najmlađi niški rok bendovi Lavina i Bohemija.
Direktor Nišvila Ivan Blagojević izjavio je da je ovo odstupanje od koncepta festivala motivisano ne samo promocijom autentičnih najiskusnijih i najmlađih niških bendova već i ukazivanjem na ugroženost rok kulture i slabijom zanteresivanišcu mladih za formiranjem bendova kao i živih nastupa pred naletom elektronske muzike i DJ producenata.
Kompleti karata za trodnevni Nišvil važiće i četvrtog dana.
Daltoni – niški Bitlsi i Ginisovi rekorderi
Po mišljenju Vladana Vanje Stanojevića – autora “Enciklopedije Niškog rokenrola” – koju sa dopuštenjem autora citiramo u ovom tekstu, (ali i mnogih savremenika niške rok scene od njenih početaka do danas) – Daltoni, su ako ne najuspešniji, onda sigurno najkvalitetniji niški rok bend svih vremena.
Osnovani su avgusta 1963. po ideji Branislava Cvetkovića (bas) i Žarka Stankovića (gitara) uz članove: Ristu Trajkovića (ritam gitara) i Mihajla Miku Paligorića (bubnjevi). Već prvih Godina nastupali su u čuvenom klubu “Index”, a repertoar je bila uglavnom instrumentalna muzika -pre svega grupe “Shadows”.
Grupi se nešto kasnije pridružuju pevač Miodrag Rašić i orguljaš Miodrag Stojanović a na mesto bubnjara dolazi Nebojša Stojanović-Kenedi. Sledeća značajna promena je kada je iz konkurentskih Rubinsa u grupu došao pevač Goce Nikolovski, a važna karika je od samog početka bio i menadžer benda Lazar Stanković. Nova postava se prvi put predstavila na Tehničkom fakultetu u Nišu 29. novembra 1966. godine i ubrzo je stekla status atrakcije uživo. Po pravilu za njihove nastupe u Nišu često se dogadjalo da sale ne mogu da prime sve koji su želeli da ih čuju.
Repertoar su činile najaktuelnije kompozicije sa svetske rok scene. Prvi važniji nastup van Niša bio je januara 1967. na Drugoj Beogradskoj gitarijadi na kojoj su bili medju prvih pet bendova u finalnom delu, a na takmičenju vokalno-instrumentalnih ansambala “Zagreb 67” festivala ušli su u finale (u konkurenciji su bili “Dinamiti” iz Osijeka” , “Delfini” iz Splita “Rdeči dečki” iz Maribora,kao i zagrebački sastavi “Grupa 220”, “Lutke”, “Grešnici” (…) i svojim izvođačkim umećem kao i kompletnim zvukom pobrali sva priznanja, pre svega od kolega muzičara.
U septembru iste godine osvojili su (naravno) prvo mesto na prvoj Niškoj gitarijadi. Krajem oktobra, bend je organizovao svoj prvi samostalni koncert u beopgradskom Domu omladine. U prvom delu koncerta izveli su obrade pesama Bitlsa, uključujući većinu numera sa albuma “Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band” (koje ni sami Bitlsi nisu izvodili uživo), a u drugom delu su svirali svoje pesme. Grupi se zatim pridružuju dva možda najtalentavanija niška muzičara onog vremena (do tada , takođe članovi “Rubinsa”) Dragan Nikolić Nune (ritam gitara) i Žarko Bajagić Baja (bas) – obojica i izuzetni vokalisti.
Sledeće godine, Daltoni su nastupili na Skopskom sajmu i pripremili svoj debitantski EP koji je objavio zagrebački “Jugoton”. To je bilo prvo izdanje koje je objavila rok grupa iz Niša. Sadržao je četiri numere: „Petak“, „Vraćam se ponekad u prošlost“, „Volim našu istinu“ i naslovnu numeru “Ruke od sna”, koja je postala hit na jugoslovenskim radio stanicama. Nakon objavljivanja EP-a, bend je krenuo na turneju po Srbiji, nastupajući prvo u Nišu, u decembru 1968. godine, u bioskopu Park, a nekoliko dana kasnije, 25. decembra, na festivalu Zlatna gitara održanom u Hali 8 Beogradskog sajma, završivši na četvrtom mestu. Bendu se za taj nastup pridružio još jedan bitan član – klavijaturista Rade Radivojević, kasnije jedan od najuspešnijih kompozitora na jugoslovenskoj sceni.
Tokom leta sledeće godine, bend je otišao na turneju po jadranskim primorskim odmaralištima, uključujući i festival MOK u Bečićima. Po povratku, održali su koncert u niškoj sali JNA, a 8. marta 1970. godine, bend je organizovao maratonski koncert u niškoj “Sokolani”, na kojem su svirali dvadeset osam sati, čime su oborili rekord koji je do tada držao sarajevski bend Čičak održao koncert od 26 sati. Tokom koncerta, Daltoni su izveli preko tri stotine pesama, a ovaj događaj je privukao pažnju ne samo domaće već i strane štampe.
Iste godine, bend je izabrao Beograd kao svoju novu karijernu bazu i u maju je nastupio na pop festivalu Beogradsko proleće. Sa novim klavijaturistom Josipom Kolbertom, bend je redovno nastupao u klubu Euridika, Domu omladine Beograda i ispred severnog ulaza na stadion JNA, proširujući svoj repertoar aktuelnim hitovima, menjajući tako svoj muzički stil. U to vreme, repertoar benda činile su obrade pesama izvođača kao što su Jethro Tull, Family, Blood, Sweat & Tears, Sly and the Family Stone i Blodwyn Pig. Tokom leta 1970. godine, Radivojević se vratio u bend, a postavu se vratio bubnjar Mika Paligorić pošto je Nebojša Stojanović -Kenedi otišao na služenje vojnog roka. Ova postava je često nastupala na Građevinskom fakultetu u Nišu i pripremala nove pesme, koje su snimane u studiju Radio Niša, ali materijal nije objavljen. U međuvremenu, u maju, bend je krenuo na turneju po Istri, a po povratku u Niš 1971. godine Daltoni su zvanično raspušteni.
Nakon raspada Daltona, Žarko Stanković je nastupao u zapadnonemačkim klubovima. Po povratku u Jugoslaviju, pridružio se grupi Nova Dimenzija, koja je nastupala kao prateći bend jugoslovenskim pop pevačima na njihovim turnejama po Sovjetskom Savezu. Tokom 1980-ih, vodio je niški bend Dan po Dan, a krajem 1980-ih svirao je sa bendom Frenki. Godine 1998, objavio je solo album “Između dva vremena”, sa svojim gitarskim instrumentalima inspirisanim etničkom muzikom. Snimak njegovog koncerta održanog u Narodnom pozorištu u Nišu 10. decembra 1998. objavljen je na albumu uživo iz 1999. godine „Srbija između dva vremena“. Sa Žar bendom, sa kojim je nastupao I na Nišvilu snimio je albume „Uživo u džez pabu Orbit“ (2000), „Žar Bend“ (2001) i „Oganj gori“ ( 2006), pri čemu je potonji uglavnom sadržao obrade tradicionalnih pesama.
Rade Radivojević je nastavio karijeru kao kompozitor pop, folk, instrumentalne, dečje, pozorišne i filmske muzike, a njegove kompozicije su se pojavile na više od 500 izdanja.
Godine 1994, bend se ponovo okupio da bi nastupio, zajedno sa Dejanom Cukićem, YU grupom, Generacijom 5, Bjesovima, Galijom, Ekatarinom Velikom, Partibrejkersom, Električnim orgazmom, Van Gogom, Lebom i Solom, Kerberom, Zabranjenim pušenjem, Ribljom Čorbom, Tonijem Montanom, Rambom Amadeusom, Babeom i drugima, na koncertu Rokenrol zauvek održanom na Beogradskom sajmu – Hala 1.[1]
Godine 1999, neobjavljeni snimljeni materijal, zajedno sa delom nastupa na Građevinskom fakultetu i pesmama sa njihovog jedinog EP-a, objavljen je na kompilaciji Antologija. Godine 2005, pesma „Ruka od sna“ pojavila se na boks setu “Kad je rok bio mlad – Priče sa istočne strane” (1956–1970), koji je objavila izdavačka kuća Croatia Records 2005. godine, a na kojem su se nalazile pesme pionirskih jugoslovenskih rok bendova.
U junu 2016. bend se ponovo okupio kako bi nastupio na koncertu koji je bio deo izložbe Rok muzej uživo u Nišu.
