Arrow
Arrow
Slider

9.08 u 20h Tvrđava

Edit Pjaf

Po originalnom tekstu Sare Radojković

ulozi Edit Pjaf: Milena Živanović

reditelj: Ana Popović

kompozitor i pijanista: Jug Marković

produkcija: Tri groša, 2015.

link za video predstave: https://www.youtube.com/watch?v=f-41_5JBoOc

Predstava EDIT nastala je kao omaž najvažnijoj figuri francuske pop kulture dvadesetog veka, Edit Pjaf, povodom proslave stogodišnjice njenog rođenja, obeleženom izvođenjem u Mikser Haus 19.12.2015. godine.

Zašto Edit Pjaf?

Pjaf je sasvim sigurno najveća francuska pevačica svih vremena. NJen talenat, posvećenost i širina duše inspirisali su nemali broj umetnika savremenika kao i onih koji su stvarali posle njene smrti. Ona nije menjala živote drugih samo svojom umetnošću, već i, u to vreme opasnim, političkim i društvenim aktivizmom – zaslužna je za spasavanje nekoliko stotina života zarobljenika iz konc-logora širom Evrope tokom Drugog svetskog rata. „Ptičica“ koja se uzdigla sa vlažnih pločnika Belvila do neslućenih visina svetske slave i priznanja, obeležila je prošli vek svojim pesmama koje boje „život u ružičasto“. Edit Pjaf je za nas neiscrpni izvor inspiracije i divljenja. NJena karijera, kao i njen privatni život, prepuni su strasti, uzbuđenja, čežnje i radosti življenja – onih osećanja koja nama promiču u bezumnom tempu jurenja za stvarima koje neumitno prolaze i ostavljaju nas praznim i tupim. Pjaf je gotovo pa kosmička greška, ambivalencija koja se ne isključuje već naprotiv! Ona predstavlja polifoniju paralelnih univerzuma. Zato je ovo biće, koje je naučilo da piše tek u adolescenciji, uspelo da razume Ajnštajna, da opčini strogog Čaplina, ove usamljene intelektualce, skitnice i prognanike. Vest o njenoj smrti ubila je čudesnog poetu Žana Koktoa i to u trenutku kada je trebalo da pročita njen nekrolog.

O Edit Pjaf šira javnost ne zna mnogo, ne više od senzacionalističkih sadržaja žute štampe. Našoj publici, njenim obožavateljima, kao i onima koji bi želeli više da saznaju o njoj, želimo da pružimo informativnu, ali pre svega nežnu predstavu, o onoj koja je bila najveličanstveniji vitez ljubavi modernih vremena.

Siže predstave

Siže je oblikovan prema principima fragmentarne dramaturgije i ugrubo se može podeliti na deset motivskih celina, tabloa, koji prikazuju najvažnije događaje života ove umetnice:

1. Rođenje i prvih nekoliko godina života tokom kojih je bila slepa, kao posledica nebrige svojih staratelja

2. Život u bordelu svoje bake po ocu gde je ponovo progledala zahvaljujući čudu Svete Tereze koja je postala njena zaštitnica

3. Život sa ocem, uličnim akrobatom

4. Veza sa Malim Lujem i smrt kći Marsele

5. Prvi uspeh u kabareu Žerni i ubistvo tata Leplea, njenog prvog mentora

6. Rehabilitacija od optužbi za Lepleovu smrt i veza sa svojim novim mentorom, Rejmonom Asoom

7. Okupacija Pariza od strane fašista, otpor i saslušanje

8. Posleratna dekadencije, usamljenost i poročnost

9. Uspeh u Americi, ljubav sa Marselom i njegova tragična smrt

10. Smrt Edit Pjaf

Stilsko-žanrovske odlike

Predstava [EDIT] je monodrama sa stilskim odlikama čiste glume, pantomime, lutkarskog pozotišta, kabarea i savremenog cirkusa, čime se umnogome oslanja na tradiciju francuskih teatarskih izraza. Rediteljski koncept se oslanja na mali broj motiva sa kojima se igra na razne načine – svetlost i mrak, sloboda i kavez (za pticu, Pjaf, vrabac), strah i hrabrost, sirovost i šarm. Skoro podjednako celom utisku predstave, sa glavnim težištem na veličanstvenom talentu Milene Živanović, doprinosi originalna muzika kompozitora i pijaniste, Juga Markovića, koja stvara izuzetno efektnu atmosferu i apsolutno nadomešćuje nedostatak scenografije, rekvizite i realističnog kostima. Predstava uključuje i izvođenje četiri popularne pesme Edit Pjaf, Milord, Padam Padam, La Vie en Rose, Non, je ne regrette rien. Jedina rekvizita u predstavi je cirkuski trapez i klavir koji je izvor zvuka. Klavir ima funkciju sagovornika Edit Pjaf, koja je verovala da je muzika takođe jezik. Čitava njen opus je nastao iz truda da pomiri sukob muzike i poezije. Cirkuski trapez, osim što upućuje na njeno poreklo, oca uličnog akrobatu i majku koja je rođena u cirkusu, na simboličkom planu referiše se na njeno umetničko ime Pjaf, vrabac.

Trapez podseća na ljuljašku za ptičice u kavezu, ali implicira i opasnost, rizik sa kojim se akrobate suočavaju. Bez sumnje takav je bio život i malene pevačice, kojeg je slavila upravo onda kad bi se dovela do ivice opstanka. Proučavajući dokumentarne snimke sa nastupa Edit Pjaf, prvo što smo primetili jeste naglašena teatralnost u vrlo svedenom scenskom pokretu. Obučena u jednostavnu crnu malu haljinu, koja je postala njen zaštitni znak, ova mala žena, ne pomerajući se sa jedine pozicije na sceni, ne plešući, hipnotiše publiku pokretima svojih lepih ruku. Editina sestra, Simona Berto (čiju smo knjigu u izdanju Plavi jahač, 2006. koristili kao izvor) svedoči da je najlepše kod Edit Pjaf bilo – njene ruke. Sam Žan Kokto, koji je motiv ruku često koristio u sopstvenom stvaralaštvu, slikarstvu i filmu, poredio je Editine ruke sa pticama i sa cvećem. Simona na jednom mestu u svojoj knjizi kaže da su Edit i Kokto razgovarali rukama. U razvijanju scenskog pokreta u našoj predstavi i mi smo najviše pažnje posvetili ekspresivnosti ruku, šaka i prstiju. Edit je svoje ruke koristila i van scene, milovala je njima svoje ljubavi, sa strašću im plela džempere, lomila ih u saobraćajnim nesrećama i patila zbog bolnih grčeva tokom reumatskih napada. U njenom glasu, koji dominira njenim celim bićem, prepoznaje se ulica, karnevalska kultura, nostalgični ritam karusela i zadimljena atmosfera pariskih varijetea. Zato smo se odlučili za cirkus, za kabare, za karneval – nasuprot visokoj stilizovanosti koktoovske poetike. Ono što povezuje ova dva ikonografski potentna stilska fenomena je naivna i onirična čistota znakova, koji komuniciraju sa publikom i na nivou začudnosti postupka, ne tako tipičnim za dokumentarnu građu.

Naša publika odnosi sa ove predstave živi utisak, pletenicu osećanja, uzbuđenje pomešano sa smehom i suzama.