Najpopularnija i najuticajnija vokalna džez grupa svih vremena – The Manhattan
Transfer nastupiće prvi put u Srbiji (a i u zemljama bivše Jugoslavije) na Nišville jazz
festivalu 2018, u petak, 10, avgusta. Impresivna karijera ovog sastava koja traje već više od
četiri decenije, u najkraćem se može predstaviti brojkama: 29 albuma, 10 Grammy
nagrada (uz 20 nominacija), jedina su grupa koja je iste godine (1981) osvojilia dve
Grammy nagrade za najbolje izvođenje (vokalni duo ili grupa) i u jazz i u pop kategoriji, a
remek delo iz 1985. godine “Vocalese”, sa 19 Grammy nominacija je posle “Thrillera”
Michaela Jacksona drugi najnominovaniji album svih vremena. Grupa je 1998. uvrštena u
“Vocal Group Hall Of Fame”, a njihovi koncerti osim vrhunskog izvođenja uvek
podrazumevaju i nezaboravni šou – kako za džez sladokusce tako i za publiku drugačijih
afiniteta. Dugogodišnji vođa pratećeg sastava i muzički direktor grupe je klavirista Yaron
Gershovsky. Kvartet danas čine Janis Siegel, Cheryl Bentine, Alan Paul i Trist Curless koji
je zamenio osnivača Tima Hausera koji je preminuo 2014 godine.



Manhattan Transfer USA - Nisville Jazz Festival 2018
Manhattan Transfer USA – Nisville Jazz Festival 2018


Predistorija The Manhattan Trasfer počinje 1969. kada Tim Hauser u Njujorku pod tim imenom
osniva vokalni “doo-wop” sastav, koji dve godine kasnije objavljuje album “Jukin”. Ali kada
izdavač (Capitol) nije pokazao interesovanje da objavi drugi – grupa se razilazi. Hauser , koji je
inače odmah posle diplomiranja na koledžu, a pre početka profesionalne muzičke karijere – imao
dobro plaćen posao u marketing agenciji – nije želeo da odustane od svoje najveće ljubavi – i kao
prelazno rešenje je zarađivao vozeći taksi. Upravo tokom jedne vožnje upoznaje pevačicu Laurel
Masse (kojoj se dopadao prethodni Hauserov projekat), a na jednoj žurci i Janis Siegel, koja je
prvo pomogla na nekim demo snicima, a onda i pristala da se pridruži triju. Ubrzo, tadašnji
momak Laurel Masse, bubnjar Roy Markowitz (kasnije nastupao sa Janis Joplin i snimao sa Don
McLeanom), tada muzičar u pozorišnom bendu – upoznaje ih sa Alanom Paulom koji je u to
vreme igrao u originalnoj postavci “Briljantina”…. i ostalo je istorija. Nastupima u Grinič Vilidžu
grupa stiče kultni satus, a Markowitz producira demo snimke koji stižu do legendarnog direktora
“Atlantika” Ahmeta Ertegana (između ostalih – otkrio i Reja Čarlsa!) koji potpisuje ugovor sa
kvartetom. Prvi album nazvan jednostavno “The Manhattan Transfer” objavljen je 1975. a
publika i kritika odmah uočavaju visok nivo vokalnih aranžmana samih članova sastava ali i
originalno i upečatljivo izvođenje pop i džez hitova, poput “Java Jive, Tuxedo Junction, a obrada gospela “Operator” ulazi na Bilbordovu top 20 listu. Već na tom albumu su im gostovali respektabilni džez instrumentalisti (Randy Brecker, Jon Fadis, Zoot Sims), što je na skoro svim narednim albumima postalo obavezno pravilo.




Vešto balansirajući između komercijale i esencije džeza, na sledećem albumu objavljuju i obradu
hita iz 1958, "Chanson d'Amour" koja ih dovodi na prva mesta britanske i australijske liste singlova, a na CBS televiziji dobijaju i svoj nedeljni šou. Godine 1978. Laurel Masse napušta bend zbog posledica saobraćajne nesreće, a na njeno mesto dolazi Cheryl Bentyne sa kojom grupa objavljuje treći album “Coming Out” sa kojeg se u prvom trenutku izdvojio hit “Twilight
Zone” (tibute istoimenoj popularnoj TV seriji – “Zona Sumraka”), ali se na albumu našla i obrada poznate instrumentalne kompozicije grupe “Wetaher Report” – “Birdland” (tekst je napisao poznati džez pevač Jon Hendricks – član nekadašnjeg vokalnog trija Lambert,
Hendricks, Ross) – i to izvođenje praktično postaje zaštitni znak grupe The Manhattan Transfer.
“Birdland” dobija Grammy za najbolje Jazz Fusion izvođenje, a Janis Siegel – Grammy za
najbolji vokalni aranžman. Sledećim albumom “Mecca for moderns” (1981) grupa ispisuje novu
stranu u muzičkoj istoriji kao prvi sastav koji iste godine dobija dve Grammy nagrade za najbolja
izvođenja i u džez kategoriji (Until I Met You – Corner Pocket ) i u pop katgegoriji ( “The Boy From New York City”).




Iako je nezahvalno izdvojiti bilo koji od narednih albuma (koji su po pravilu dobijali
najvišeocene i publike i kritike, a grupa veoma često proglašavana najboljom vokalnom grupom
u anketama mnogih jazz magazina), među ljubiteljima džeza (a to samo potvrđuju i brojke sa
početka ovog teksta) postoji konzensus da je “Vocalese” iz 1985. neosporno remek delo u
domenu vokalne polifonije, a “a capella verzija” kompozicije Dizija Gilespija “A(nother) Night
in Tunisia” na kojoj gostuju već pomenuti Jon Hendricks (koji je napisao reči i za ovu ali i
mnoge druge – prvobitno instrumentalne kompozicije) i Bobby McFerrin – verovatno je
apsolutni “highlight” svih vremena u ovm fahu. Između ostalih usledili su albumi “Brasil” ( na
kojem su sarađivali sa bossa nova velikaneima Gilbertom Gillom, Miltonom Nadcimentom, ali i
sa tada novim imenim brazilske scene: Djavanom, Ivanom Linsom…), “Swing” (Stephane
Grappelli, Rosenberg trio, Mark O’Connor, Ricky Skaggs, country- swing grupa “Asleep at the
Wheel”)… Godine 2014 od posledica srćanog udara umire osnivač Tim Hauser, a grupa sve svoje
naredne projekte posvećuje njemu. Hausera je zamenio pevač, ali i cenjeni muzički producent i
snimatelj Trist Curless, koji je pre toga radio u vokalnim sastavima “m-pact” i “New York
Voices”.





Osim već pomenute saradnje sa džez muzičarima, sarađivali su i sa mnogim umetnicima drugih
žanrova: Tony Bennett, Bette Midler, Smokey Robinson, Laura Nyro, Phil Collins, B.B. King,
Chaka Khan, James Taylor, Frankie Valli…




Iako su koncertno neprekidno veoma aktivni, grupa je posle albuma iz 2009 “Chick Corea”
Songbook” ( na kojem impresivni instrumentalni sastav predvodi lično Chick Corea), napravila
dužu diskografsku pauzu, prekinutu upravo ove godine albumom “Junction”.




Balkansko poreklo?
Tokom dogovora sa managementom grupe, organizatorima Nišvilla je pomenuto da je pokojni
osnivač grupe Tim Hauser imao pretke i sa ovih naših balkanskih, preciznije ex Yu prostora, i
da je njemu do kraja života bilo žao što se nikada nisu “sklopile kockice” da tokom neke turneje
posete i ove krajeve. Pregovori koje je Nišvil imao 2010-te nisu se od tada realizovali, tako da
Tim nikada nije nastupio u zemlji svojih predaka.






Birdland
https://www.youtube.com/watch?v=bjkTI4-roYg&start_radio=1&list=RDbjkTI4- roYg
Another Night in Tunisia

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *